Putnici
Mrzim filmove
gde ljudi umiru glupo
uvek je glupo
ne dešava se tako
realno
govoriš
Žmurim
Jugo me okreće
ka severu
krevet je mali
za pravi položaj
Pobeći ću
Popićemo pivo
smejati se
ili smijati
onda ćemo nazad
u krevet
u jugo
ka severu
Žmurim
Smrskane delove
automobila
životinja
na usijanom autoputu
nosim u sebi
još dugo
dugo
Rok trajanja
Sanjam
da ću pronaći čoveka u moru
more u čoveku
da će nas zaobići
zmije i šakali
a debele mreže
isplešće slobodu
U preplanulim šakama
ostaće i nežnosti
široka jedra
plesaće zbog nas
na zalasku sunca
bez zaštitnog faktora
jato galebova
pozdraviće noć
More je na javi
nedovoljno često
nedovoljno spavam
nedovoljno slobodna
Ljubav se usolila
u kliše iz konzerve
Ribe
Našla sam neka rešenja
Među ribama
Pouke u krljuštima i zracima
Koji se nemilice survavaju ka dnu
Zaboravila sam ime
plutala, lelujala, tonula
i setila se da moram i da dišem
Prepoznala sam te struje
Pod stomakom
uvek je lakše
prepustiti se otvorenom moru
čeljustima pučine
Konzervirana ili
opčinjena
izašla sam na obalu
protiv volje
Iz poštovanja ne jedem
ništa iz vode.
Fjaka
Cvet limuna i bevanda
mirišu niz celu ulicu
ova noć će biti mutna
na slikama
Prekosutra se vraćam
u veliko mesto –
Veliko finale
Ne raduje me to
ostavila bih sav asfalt
sad kad sam
uspela da uhvatim
zvezde,
jedan krak Mlečnog Puta
A oči
ne želim da pamtim
da li ikad sijaju
Sigurno
Glad ih sigurno probudi ponekad
Na različitim obalama
U danima pred polazak
uvek mislim
da je sve značajno:
raspored zvezda,
satnica putovanja
nekoliko oblutaka
skrivenih
u džepu i u moru
Još jedno kupanje,
plus
japanke ostavljene
u ćošku sobe
i još jedne čarape
na pranju
Bitno je i:
pozdravljanje bez
velikih reči i opraštanja
obavezne naznake
za sledeći put,
plan u najavi,
mesto na mapi
Polako
Pomalo
Obavezno:
liker od narandže
udisaj primorja
zgusnuti zagrljaji
gutanje i ćutanje
Ćutanje
Sirena
Tek tako
modra pukotina
raste
među nama
Fotografija: Miloš Lazović
