ČESTITKA
Praznicima nema kraja
ni rojevima prašine
čeka me brdo
odeće za pranje
voća koje truli
šećer se uhvatio po
svim ćoškovima
alkohol se sliva
niz noge
spava mi se
Još samo malo
i biće pauza od pauze
bežim od stolova
tanjira i ljudi
spuštam roletne
ovo nije Nojeva barka
pivska pena zapljuskuje
vatromet lupa ritam
mačka je topla i mazna
ali gleda me
popreko
Sledeći petak je
petak 13. i još
jedan praznik
Lukina i moja stopala
tabanaju po stanu
mačkine šape poskakuju
hoću da operem
i okrečim prostor
izbacim pola svega
napolje
pola mozga
želim da se tetoviram
a biću sprečena
kad je pravo vreme
za bilo šta
opet treba da stvaram
Želim ti
pun hod
puna usta zdravlja
da širiš ruke često
da se čuvaš
da me (se) čuvaš
kad poželiš da stisneš
šake
da se ništa ne pretvori
u prašinu
da kada duvaš maslačke
ne misliš da smeš i da ih ubereš
da pustiš
da i tebe nekad
ponese
MANTRA
Kiša je i
grane su teške i
misli su nalegle pod vodom i
ruke su zauzete
beznačajnim stvarima
neophodnim oblicima
bare nas ogledaju
prozrele su nas
cipele su ušnirane
zglobovi se guše
mokar nam je potiljak
koren vrata
nema veze s vremenom
usporavam
hoću da me vlaga rastavi
stvori nova jedinjenja
podigne me iznad toka događaja
SUPER ĆELIJA
Razišlo nam se vreme
već dva dana pljušti
povremeno sija sunce
kod tebe je mirno proleće
ljudi se razvlače po parkovima
i tako provodimo avgust
Napolju je vlaga
i u stanu je često hladno
u bloku dobro uspeva ambrozija
slabi smo na uskoro
endemske vrste
Kada zađe sunce
i kada konačno dozvolim sebi
da kažem da sam pospana
rastojanje je pusta crta
čekamo da vidimo šiljak
da li ravnica ima puls
Nekad se znalo
šta stiže s koje strane
koliko dana vetra i nemira
mene samo zanima
kad će još nešto da nas rokne
da nas sastavi
GLAVNO
Na ostrvu imaju plave oči uglavnom
i mnogo mačaka
nema fabrike i mirisa sardina već neko vreme
ostrvo ima ogromno nebo
i sve zvezde
i one se najbolje vide iz kampa
ali kamp je tajni i neću dalje o tome
s mog prozora na tavanu
se vidi i more u tragovima
zato tata sanja terasu iznad
svačijih glava i zidova
ostrvo ima vrhove i litice
aloje vredne strahopoštovanja
ima mogućnost da se uvek vratiš na mesto polaska
sećam se da sam se ipak
kao dete
izgubila samo dve ulice niže
strah me je ukopao
svesna da je ta voda jedini način da se ode
i onda se ona uselila
u glavu
u oči
u ruke
i rasla je rasla
želja da odem
potreba da odem
i kada su me konačno našli
nisam bila sigurna da li sam
spašena ili tek sad izgubljena
šta je tu dobro šta loše
i sada imam dete
i samo se nadam
da deca zaista zaista
nikad ne razmišljaju o tome
ŠESTI DEVETI
Pun mesec je prošao
i bura
i more je unosilo
masna preplanula tela
i izbacilo
samo jedno
ljudsko
i jedno kravlje
i na trajekt su otišli
mamurni ljudi
u crnim odelima
i bura je prešla
u levant
levant u jugo
i sledili su dani
festivala i svetlosti
i pili smo pivo
na stepenicama
kod komune
nebo je bilo puno
limenke sve praznije
ulice tihe
svetla prigušena
sve ranije i ranije
odlazili smo kućama
u kamenim zidovima
spavali smo
i mesec je opet
punio svoj krug
u krug
u krug
u krug
