Trinaest pesama o zen kaluđeru koji je pisao poeziju na podmetačima za pivo 1. neka drugi podižu hramove služe svom bogu i pune novčanike ja ću otvoriti pab sav moj zen staje u kriglu 2. hodočasnici pričaju kako se drugim hramovima za deset zlatnika može dobiti oprost bilo kog greha uz osmeh pokažem šank mogu vam natočiti pola sata iskrenog mira za jedan srebrnjak 3. u Zen–pabu svaka je krigla piva jedistvena u peni je portret njenog vlasnika i ako ti deluje da pijem znaj da zapravo meditiram 4. nemam želju da ikom kažem Dobro došao umesto brojanice poređam 108 čaša 5. odakle ti pravo da uđeš u beloj haljini i o zid mog hrama okačiš tablu za pikado gosti ostavljaju čaše i pokušavaju sa jednim zatvorenim okom da pogode metu 6. noćas si plesala u mom pabu i dok sam te gledao ni za tren se nisam zapitao otkud muzika u baru bez zvučnika 7. zbog muzike i pikada sve ređe brišem paučinu s mojih gostiju ovaj pab sve manje liči na mene 8. kroz prozor vidim kako se spremaš da u moj hram uneseš cveće zaključao sam sve ulaze sad ti i cveće ne možete unutra a gosti i ja napolje 9. sedmog dana opsade našeg hrama nestalo je piva iz bačvi tad smo započeli molitvu mi – poklonici zena – u pozi lotosa čekamo da nas neko spasi od mirisa cveća 10. od naših molitvi izraslo je stablo iz podruma podiglo hram visoko sad posmatramo kako dovlačiš katapult 11. sedeli smo i meditirali dok su nam kroz prozor uletale ljubičice ruže ljiljani kad si počela da nas gađaš narcisima spustio sam se niz stablo vreme je za pregovore 12. stavila si crveni ruž da bi mi rekla da ću umreti sam odgovorio sam ti bi i džunglu zaključala u podrum 13. danas smo ovde moj hram i tvoja cvećara jedno uz drugo
