Avgust mjesec poezije
Tokom pet sedmica mjeseca avgusta i koji dan septembra, portal Strane vam predstavlja poeziju po izboru književnika-selektora, za pet država regiona. Selektori su napravili izbor od sedam savremenih pjesnika čija im je poetika u ovom trenutku najbliža.
Selektor za Srbiju je književnik Enes Halilović.
SVEDOČENJE
U svakom od nas postoji ćutanje,
sagorelo, tvrdo i crno, gde je, misliš,
sve.
Kao što od naraslih grana
nastaje ugalј, tako od reči
nastaje tišina.
Ali, te naoko, mrtve stvari,
znaju da zagreju tvoje srce.
Ako se ugalј zapali, ako se tišina
rastišini, plane vatra i od pepela
i smeha nastaje novo prisustvo.
DETINJSTVO
Kad sam prvi put vozio bicikl mislio sam
da sam brži od vetra. Točkovi su
drhtali u kotrlјanju, punio se njihov krug.
I odjednom, dve brze kružnice, pune vazduha, loptaste,
zabelele su se od okretanja. Uživao sam
posmatrajući kako prostor pored mene
promiče. Bio sam sâm. Zviždalo je okolo u silnoj želјi
da me brzina negde odnese. Jureći, održavajući
ravnotežu između krupnog šlјunka i dubokih
lokvi, uplašen, da bi me pad prikovao za vrelo,
krvavo kamenje (a to će se jednom i desiti),
svom snagom zadržavao sam se na uskim točkovima
i tupim udarcima guma. Žbice zbijene
u mesu vazduha, koji se sklupčao u kotrlјanju
poput lepeza, hladile su mi noge. Cevi, šuplјe
kao ptičje kosti, podizale su me uvis. Bio sam sâm.
Zvekću pedala, i sad čujem, landara nezategnuti lanac
dok pridignut, sa uskog, tvrdog sica, snažnim zamasima nogu,
kao da koračam kroz vazduh, pomalo teturajući,
levo, pa desno, desno, pa levo, u brzim nagibima,
skoro vijorim.
Dalјina me je osvajala, a ja sam
osvajao dalјinu.
POVRATAK
Ovde je bila ograda. Ovde su bile vratnice. Ovde je
bila kuća. Iznad ovih stepenica bila su vrata. U ovom
srušenom zidu bio je prozor. Ovde je bila soba, tamo je
bila druga soba, do nje kuhinja, eno u trulom podu kašike
i noža. Nekoliko koraka, levo ili desno, kad stanem,
u tim treptajima susreta, u užarenim izdancima vremena,
kao da sam se kilometrima udalјio od ove hrpe kamenja.
Koga da čekam?
Samo su se stabla u dvorištu propela. U njihovim krošnjama,
zamišlјenim, ćutlјivim glavama koje vetar raščešlјava,
sačuvano je vreme uhvaćeno u godine koje su, dole,
kroz suvu travu, kroz stisnute slamčice, kroz trnje,
kroz pukotine i rupe u zemlјi, prohujale.
Niko ne zna gde, ni kada.
STREPNJA
Nije udalјenost uvek u dalјini već je, najčešće, u blizini.
Tako je i za ovim stolom.
Ispod noža, u udublјenju kašike, u kriškama hleba,
u njegovim mrvama.
U licima obraslim u bore.
U rečima, i smehu, koji ih trese.
POTPALJIVANJE VATRE
Dok potpirujem vatru, dim ujeda za oči,
(Tamo dime, lјuti dime, tamo su ti vrata!)
grančice se grče, mada su već suve i osećaju
pepeo u sebi.
Sad će, nedostaje samo nekoliko reči, da planu,
dok ih gurkam ka iskrama koje poskakuju
po tankoj smežuranoj kori.
Vatro, vatro, vatrice, probudi se!
Gori, vatro, gori gorcem!
Skrivena duboko, izađi kao zver,
svojim mekim, vrućim šapama
propni se i pogledaj okolo.
Raspiri svoju snagu,
da iza tebe ne ostane ni jedan ugarak
već samo pepeo,
samo meki pepeo
i poneki, sitni, žeravak
kao oči koje me znatiželјno gledaju.
Zagrej mi ruke
dok te dodirujem čađavu.
Vatro, vatro, vatrice,
izađi u plamenu vrućem!
Ako nećeš, vatro, vatrice,
evo, u ovoj kutijici,
spava ogromna vatra,
palidrvca želјna buktinje,
mole me da ih probudim.
(Napomena: Selektor za Srbiju, Enes Halilović, birao je isključivo autore rođene do 1960. godine)
