1.
Tetka Vasva, gazdarica.
Grahorasti pijevac koji mi kljuca kukuruz iz ruku.
Uz gornju ivicu avlija bez ograde, s tvrdom ilovačom u podini.
Konjska araba sa drvenim točkovima i konjska araba sa gumenim točkovima. Ispred arabe tri su stabla s golim, visokim krošnjama. Bagremovi. I pod njima konji. Konji koji drijemaju i mokre. Kada pada kiša, pokriju ih ponjavama koje ispuštaju boje.
– A je l mi se puce probudilo? – kaže tetka Vasva. – Sa’ će tetka da nam pristavi hašaša.
Jedna joj papuča zapinje za lozu ružice i ona se posavija, zaklonivši stražnjicom avliju.
– Jesam – kažem. – A kako ste vi spavali?
– Lijepo, šućur. Mama, ode l?
– Ode – kažem.
– Jako jako puce moje, pa će primit platu pa ti kupit nove toplinke i tašnju. Da pristavi teta hašhaš. Ho´ li?
– Hoću – kažem.
Pijevac stoji ispred mene, cima glavom i vabi kokoške. One trče gore-dole, perje im je crvenkasto, bijele, bijele naušnice.
– Eno ona, uz vratnicu. Jutros je pronijela. Što će joj se Avdo radovati.
Avdo kopa grudobrane i rovove.
– Neđe tamo u tom Srijemu – kaže Vasva – I u Vojvodini.
Pijevac hvata jednu kokoš za hober, širi krila uz nju, onda je pojaše.
– E, de, puce, pij ta hašaš – kaže Vasva.
– Hoću – kažem.
2.
– Haj digni se srećo, kaže majka. Haj, digni se, subota je. Majka mu se uželela.
Subota je.
– Haj digni se da ti majka nešto kaže.
Ona stoji kod šporeta i kroz često sito prosijava brašno. Kupićemo masla kod Baljuke, Vasva će nam dati sira i pazije i majka će umijesiti pitu.
– Da mu kaže majka? Da ga obraduje…
– Hajde, kaži.
– Opet ću u prvu. Ču l me. Majka će u prvu!
– Izistine? – kažem.
– Izistine. Jelica mi promijenila smenu. Bolja mi je no sestra. Haj digni se, srećo, trkni do Baljuke.
A Baljuka viče: A, Ibrima! A šta bi s tom grkom, bog te nagrdio! Šta reče ti, ljalje?
– Masla za tri banke – kažem.
– Masla za tri banke. Reče l biljnog ili mrsnog?
– Biljnog.
Baljuka iznosi na banak veliku kutiju od pet kila. Na njoj s jedne strane piše Biljna mrs, a sa druge piše Tluni ë bimve. Baljuka zavlači nokte pod kapak kutije i podiže ga. Kapak je žut, a maslo je bijelo. I spuhljalo, sa ivica.
– Evo, ljalje jedan frtalj i malo pojače…
– Imate li, kažem, jedan kapak. Jedan kapak od takve kutije.
– Kapak? Ima kapak. A šta će ti kapak?
– Hoće mama da umijesi pitu.
– Da umijesi pitu. Pa na kapak? … Jako, ljalje, jako. A kako je Mejra, radi l?
– Radi.
– Jako, ljalje, jako. Šta ti mene ono dade? E, jes. Evo mene tri banke, evo tebe dvije banke. I šta reče, kapak. Sa´ će kapak…
Majka spira kapak “u tri vode” i prislanja ga uz šporet da se suhne. Zatim ga meće na sofru, izlije u njega kašiku istopljenog masla i rukom ga razmazuje. Iseče jufku na dijelove, spušta ih u kapak, tapka ih i tanji, i onda ih, polagano diže uvis i razvlači do ivica.
– Da pogledam je li Vasva budna – kažem.
– Haj, pogledaj – kaže majka. – Ako nije budna, nemoj je buditi…
