U sedmom razredu, Viktor se u potpunosti odvojio od starijih momaka sa ulice. Uozbiljio se, krenuo da uči i dobija veće ocene, jer je želeo da upiše gimnaziju. Nije više bio nemaran. Počeo je da se druži sa Kristijanom i Nikolom i vodi računa o tome kako izgleda. Svaki dan se tuširao, oblačio čiste majice i dukseve i stavljao dezodorans na telo. Uveče su izlazili i sedeli sa drugaricama iz razreda na betonskim blokovima između zgrada. Ubijali su vreme lupajući klik-klak. Dva drvene kuglice okačene na prstenasti krug koji su kačili na prst. Dečaci su dobijali mutirane glasove, devojčice su ih gledale.
Odlučio je da pušta kosu. Češljao se pred ogledalom. Najgori je bio prelazni period kada mu nije dovoljno narasla, da bi išla sa strane, pa su šiške upadale u oči. Petoro učenika , među kojima su bili Kristijan, Nikola i Viktor, imali su dugačke kose. Nastavnik fizičkog tražio je od njih da se ošišaju zbog higijene. Momci su se pobunili. Smatrali su da niko nema prava da im određuje kako će da se nose. Razredna je sazvala roditeljski. Nije znala kako drugačije da reši nastao problem. Među najglasnijim roditeljima bila je Erika. Branila je Viktora i njegove drugove. Ako dečaci redovno peru kosu imaju pravo da nose frizuru kakvu hoće. Diskutovala je kao na sastancima u pozorištu za vreme afere oko zabranjivanja predstave. Pred ostalim roditeljima i razrednom, govorila je da škola nije vojska i da učenici ne trebaju zbog jednog nastavnika da idu kod berbera. I roditelji drugih dečaka imali su isto mišljenje. Sve je to potrajalo nekoliko nedelja. Nastavnik fizičkog je na kraju isterao svoje i Viktor i njegovi drugovi su morali da se ošišaju. Odlučili su iz protesta da to u isto vreme urade. Svih petorica došli su u školu sa kratkom kosom i bili toga dana atrakcija.
Dečaci su se sve više i više družili. Ostajali su posle časova i igrali basket ili fudbal u školskom dvorištu. Počeli su da se zanimaju za muziku. Razred je bio podeljen na Metalce i Pankere. Jedni su slušali Guns n Roses, Metallicu, Slayer, Sepulturu a drugi Pistlse, Ramonse, Clash, Toy dolls, Dead Kennedys. Viktor se odmah priklonio ošišanim pankerima. Tražio je od Erike da mu kupi cipele Martine sa 12 kopči. U razredu je većina nosila Levis 501. Na odmoru su se svađali koje su farmerice original. Morale su biti dugmetare, sa propisnom etiketom. Svaka resica se gledala. Bilo je važno imati i patike starke.
Pojavila se i grupa žestokih dečaka. Među njima nije bilo bitno kakvu muziku slušaš, ali si morao da imaš original patike i farmerke. Bili su nemilosrdniji od starijih momaka sa ulice sa kojima se Viktor donedavno družio. Uvek kada je trebalo nekog maltretirati, oni su bili tu. Voleli su da muče slabije od sebe. Viktor je ovog puta bio pošteđen. Status u razredu mu se značajno poboljšao. Bio je u društvu Kristijane i Nikole i niko nije smeo da ga dira. Vanja, nekadašnji arhi-neprijatelj se potpuno povukao. Postao je nebitan, prosečan vrlo-dobar učenik u razredu koji u slobodno vreme igra šah i niko ga ne primećuje. Buda, iako nije više bio omiljen kod učiteljice, nastavio je da dobija petice. Pretvorio se u onu vrstu likova-štrebera koji okolo idu i dave druge sa besmislenim podacima iz Ginisove knjige rekorda i pričama iz rubrike Verovali ili ne Politikinog zabavnika.
U društvu Kristijana i Nikole, Viktor je postao konformista. Vrlo brzo je potpao pod njihov uticaj. Nesvesno, iako to samom sebi nije hteo da prizna, uvek kada je trebao da iznese svoj stav, proveravao je šta njegovi drugovi misle o tome. Kada nisu igrali košarku, odlazili su u igraonicu kod Gaje na poker aparate. Tu su se motali i žestoki dečaci. Dobijali su karte, par, triling, ful, kentu ili poker, išli su u kockanje, pa bi lupali tastere manja ili veća karta. I Viktor je uvek bio u ekipi. Nije ga se mnogo ticalo kako prolaze drugi, jadniji učenici od njega i nije se mnogo obazirao na to kad neko pati.
Neki drugovi iz razreda već su smuvali devojke. On se pitao kako? Strah ga je bilo da priđe bilo kojoj. Radije je na wc-u kod kuće drkao. Na početku drugog polugodišta, u razred je došla Marina. Mala devojka sa velikim sisama. Preselila se u Novi Sad iz Rume. Od trenutka kada je ušla u učionicu, Viktor je bio zagledan u nju. Otac joj je bio postavljen za sveštenika u Uspenskoj crkvi koja se nalazila u centru grada . Marina je bila buntovna. Naprednija od ostalih. U inat konzervativnoj porodici porodici, slušala je pank i nije išla nedeljom na liturgiju. Imala je krupne oči i crvenu kosu koja joj je niz rame padala. Za vreme odmora čitala je roman Kalifornija bluz Milana Oklopdžića. Tada je Viktor prvi put čuo za tu knjigu. Osetio je da je zaista zaljubljen. Počeo je da razmišlja da se i on učlani u biblioteku. U tome ga je i Erika podržavala. Na času srpskog Marina je sedela iza njega. Stalno se okretao nazad tražeći gumicu za brisanje dok su pisali u svesku. Srpski im je predavao nastavnik Vasa, rano osedeo u svojim četrdesetim . Voleo je da pravi digresije i da spaja književnost sa životom. Stalno je pričao o fudbalu, bio je strasni navijač Crvene zvezde. Ponekad je uspevao da svojim pričama učenike zainteresuje za gradivo koje predaje, ali je često to delovalo potpuno besmisleno.
Oktobarski popodnevni čas srpskog, proticao je u teškoj atmosferi. Učenici su pričali u učionici. Osećala se nervoza u svakoj klupi. Besposličar Vlada je otimao olovku od Nataše i natezao se sa svima koji su sedeli oko njega. Nastavnik Vasa pričao je o romanu Ernesta Hemingveja Starac i more. Pokušavao je kao i uvek da proširi priču digresijom i da kaže kako je istoimeni film, koji se često prikazivan na televiziji loš i kako se vidi da je sniman u studiju. Niko ga nije slušao, učenici su bili totalno nezainteresovani.
A onda je u jednom momentu Nataša udarila Vladu sveskom po glavi. Nastavnik Vasa izgubio je strpljenje i pozvao besposličara pred tablu da odgovara. Viktora to nije doticalo. I dalje se svo vreme se okretao prema Marini. Kada je Vlada izašao , Vasa ga je pitao o čemu je bilo reči na času i o ko je napisao delo o kome pričaju . Nije znao odgovor. Stajao je ispred celog razreda i slegao ramenima. Delovao je odsutno. Iz klupa su mu nešto došaptavali. Posle duže pauze, ipak se snašao. Izgovorio je:
–Starac i more, napisao je Ernest Jepijer!
Učionicom se prolomio smeh učenika. Ni profesor Vasa nije mogao da veruje šta ja besposličar Vlada izgovorio. Samo je ponovio – Ernest Jepijer – Starac i more, Ernest Jepijer – Za kim zvona zvone… Ipak, trudio se da ne bude previše ciničan. Pružio mu je i drugu šansu. Upitao ga je:
– A čije smo memoare prošli čas radili?
Ni na ovo pitanje besposličar Vlada nije znao odgovor. Došaptavanje se nastavilo. U iznudici vremena rekao je:
– Memoare Prote Nenteje Nedovića
U učionici je provalio još veći smeh. Nastavnik Vasa je nepovratno izgubio kontrolu nad razredom. Jedva je dočekao zvono i kraj i beskrajnih i paklenih 45 minuta.
Vreme u školi je proticalo sporo. Posle časa srpskog, besposličar Vlada postao je povod za sprdnju. Učenici su bili nadahnuti Jepijerom i Nentejom Nedovićem. Na velikom odmoru, neko je povrh svega pustio buvu da Vlada ima seljačke starke koje nisu original, jer beli konac na levoj patici ide ukrivo. Odmah su se oko njega skupili žestoki momci. Optužili su ga da je pokušao ceo razred da slaže jer je rekao da su starke original i da mu ih je tetka kupila u Austriji. Vest se proširila munjevitom brzinom. Sve je potrajalo do poslednjeg časa toga dana i tada je sve kulminiralo . Ispred table oko stola, u kabinetu za matematiku, opkolili su Vladu. Priterali ga uza zid lupajući mu macole. Vikali su na njega da je lažov i da će ga ubiti od batina. Gurnuli su ga pored klupa na prostor kod lavaboa i naterali da čučne, napravivši krug oko njega. U jednom momentu, Vlada je pao na prašnjav parket, pa mu je duks postao prljav. Krenuli su dalje da se iživljavaju. Zamišljali su da je vlada poker-aparat. Prvo su mu zavrtali uši da bi podigli ulog, a zatim su ga udarali po glavi zamišljajući lupaju tastere i da kockaju – manja-veća. Onda bi glumili da su na kocki izgubili, pa bi Vlada dobijao još više udaraca. Mašti nije bilo kraja. Ostali učenici u razredu, uključujući i devojčice, sedeli su u klupama i gledali svoja posla. Niko nije štitio slabijeg.
I Viktor je stajao sa strane i sve to bez reči posmatrao. U jednom momentu, dok su mučili besposličara Vladu. pomislio je da treba da ga zaštiti, ali se brzo setio kako ga je isti zezao da je tuberan kada je izašao iz bolnice u četvrtom razredu. Nekoliko minuta je vagao. Osetio je potrebu da mu pomogne. Ma koliko mu bio antipatičan, ipak je on sin prijatelja njegovih roditelja i poznaje ga od najranijih dana. Po novostečenoj navici, pogledao je kako se ponašaju Kristijan i Nikola, koji su nezainteresovano gledali u knjige i čekali da dođe nastavnica matematike. Zatim je pogledao u Marinu, koja takođe nije obraćala pažnju na to šta se dešava. Na koncu je i on nastavio da sedi, ne preduzimajući ništa.
Vlada je nemoćan čučao u krugu okružen jačima. Sav se zacrveneo i suze su mu potekle na oči. To je trajalo neko vreme, dok nisu počeli da ga šutaju i da skidaju odeću sa njega. Žestoki momci su ga sve jače i jače udarali. Od bola je počeo da slini. Na kraju su ga skinuli. Bio je u gaćama sa spuštenim pantalonama kada je neko javio da je matematičarka izašla iz zbornice i krenula ka učionici sa dnevnikom u ruci. Svi su se razbežali. Niko mu nije prilazio. Ostao je sam. Pre nego što je nastavnica ušla u kabinet, navukao je brzo pantalone i otišao u poslednji red da ne bi bilo primećeno šta se desilo.
