No No
Dodir koji se meri vremenom,
postaje samo vreme,
kazaljke sata pored kreveta,
nema mirisa,
požuda zakočena u telu
preliva se u grč.
Dodir sa satom na ruci
uzima pticu i lomi je na pola. Preko kolena ptici slomi
kičmu.
Ona ne može da ode, da se nadiše i vrati omamljena.
Njen pogled sa visine na nekoliko gradova i više zemalja –
ne postoji
u ovom brzom dodiru iz dužnosti.
O, svi mi robovi recepata koji nikada nećemo osetiti ljubav!
Iz odglumljenog krika uživanja
srca samo gledaju,
same oči u tim sobama, levo-desno
srca bleda od fizičkog napora.
Rudarski je posao uplašene seksualnosti.
Bez imena i bez prava,
uživa na vetrovima samoće,
samo da ne mora da radi na njivama
gde uvek nešto ne štima,
vreme je loše
suša ili poplava
seme je trulo na samom početku,
ljudi su lenji, mašine u kvaru.
