novo
tvoj glas
raspada
se tamo u
nekom gradu
koji nije ovaj
tamo u
nekom gradu
se tvoje ruke
trude
i sav tvoj
život dešava se
tamo
iako si
ovde
tvoje noge
hodaju nekim
bulevarima
u novim
cipelama
kakve si čitav život
želeo da imaš.
u australiji
u australiji je danas
kao toplo
dok kod nas pada sneg
i kao ima keša
kolko hoćeš
i tamo je kao život
onaj pravi
jer jedeš napolju i
voziš dobra kola
i u novinama nema
politike i crne hronike
i struja ne skače
i meso stoji gde su ga obesili
i tamo je kao tako dobro
samo što ti glas malo drhti
pa ti baš i ne verujem sve.
emigracije ponovo
ptice se zaleću
u prozorska stakla
i onda
ošamućene uspevaju
da pronađu put
ka odlasku odavde
isto kao ljudi koji žele
siguran život
ostavljajući usput
ljudeuspomenegradove
jer im ne trebaju
ljudiuspomenegradovi
samo izvesnost života
ne njegovo potiranje
lete zajedno nebom
dok pod njima
mnogi hodaju bosi
u istoj težnji
istok će stići na zapad bez cipela
a zapad već letuje na istoku
mnogi koje znam
peru čaše u jeftinim barovima
i ovde i tamo
a noću pišu poeziju
nadaju se sigurnom životu
ali nema sigurnosti
nema sigurnosti
to je sve što smo naučili ovde.
Ovo nije dom, Pesnikinje o migraciji, Rekonstrukcija ženski fond, Novi Sad, 2017.
