izgleda da je sve prevara
izgleda da je sve prevara
to o radu trudu i životu
ja znam taj očaj
čoveka bez posla
koji je juče bio radnik
a danas gleda u svoje ruke
koje pale cigaru
i misle da više ni za šta nisu
nekad pomirišem u prolazu
plavi radnički mantil
koji visi na vratima
u garaži kod mog tate
dobro da je stigao do penzije
pomislim
on bi bio jedan od onih
što se ne snađu
gledaju u svoje šake
ispred prazne fabrike
i pitaju se gde su pogrešili
nigde
izgleda da je sve prevara
ako više radiš
samo se više umoriš.
preobraženje
danas sam od leta
postala jesen
pod drvetom kraj reke
u meni je dečiji strah
od grube reči i nerazumevanja
od ljudi
od policijskih kola
malih rečnih zmija
visine i saobraćaja
bojim se isto kao nekad
a stalno govore
treba raditi na sebi
ja mrzim bavljenje sobom
preobražavam se prirodno
punim se ko mesec
ne znam kako da postanem bolja
ali i ovakva
uspem nekom da osvetlim put.
očekivanja
tu gde je sahranjena
prababa
a sada baba
bilo je mnogo drveća
a sada ništa
sunce udara u teme
sa druge strane liže vetar
jer vetar uvek mora na groblje
kao i život
malo miluje
malo šamara
uvek sam se pitala
zašto ljudi dolaze ovde
i zašto idu u svatove
tu smrt sedi za stolom
a lepo je verovati da nema kraja
životu i ljubavi
kad sam bila dete
tu je bilo mnogo drveća
i jedan stari zarastao grob
sa požutelom slikom devojčice
tad sam prvi put videla
da i deca leže na groblju
stojim tu
i jedino što sada osećam je
da vreme teče
a tada sam mislila
da me čeka bog zna šta.
