Aleksa Krstić, „Dečaci istočnog bloka“, Beograd : PMM Enklava, 2023.
Zbirka pesama Alekse Krstića ima naziv koji ukazuje na Istočni ili Komunistički blok ili grupu komunističkih država u drugoj polovini 20. veka. U prenesenom značenju, zbirka „Dečaci Istočnog bloka“ označava grupu mladića ujedinjenih protiv svih koji bi hteli da prekinu njihovu ljubav i povezanost. S druge strane, zbirka sadrži topos grada, tako da naslov može da simbolizuje podjednako i mladost i odrastanje u urbanoj sredini ili u gradu.
Pesmama Aleske Kristića dominira muški glas koji kao trubadur peva svojoj ljubavi, u ovom slučaju, ljubavniku. Ljubav je u ovoj zbirci homoerotska i ostvarena putem motiva droga „kristal rastvaramo u vodi“, muzike „o muzici ne znaš mnogo/ voliš samo minimal tehno“ („Dečak koji se opire“) i arhetipskog mesta ljubavnog spajanja -kreveta „krevete pretvaramo u male paviljnone“. (Nevina pesma“) Pored ljubavne žudnje prema dragoj osobi, zbirka je pre svega posvećena mladosti i spoznaji seksualnog opredeljenja lirskog subjekta, ali i spoznaji ko je on u stvari. „Kako sam uneo muziku u živit svojih roditelja“). Jedna od najvažnijih odlika koja svedoče o stilu jeste nabrajanje radnji kao uzročno-posledčnih dešavanja koja služi da lirsko ja navede šta radi dok njegov voljeni nije u blizini: „juče sam u tvoje ime/ kupio sveže ceđeni sok/ seo ispred obližnje teretane/ i zapalio cigaretu“. (“Misli pozitivno i biće sve u redu“)
Tema ove zbirke je homoerotska ljubav koju u nekim pesmama eksplicitno navodi „razmišljaju koliko je stihova/ o snažnim ženama potrebno/ da homoerotski nagon pretvore/ u jasne reči i grub stisak ruke“ („Mladunci“), dok u drugima na nju ukazuje preko motiva koji ukazuju na homoseksualnost: „samo je naslućuje dok gleda iz ormana/ skriven iz haljina svoje najbolje prijateljice“. („S nepravdama sam se borio prilično neuspešno“) Nazivi pesama nedvosmisleno ukazuju na grad kao mesta radnje („Podmoskovske večeri“, „Alisa iz kruga dvojke“, Kej žrtava racije“) Grad kao mesto ljubavnog susreta je iskazan u pesmi „Turisti“: „ponekad zaboravim/ da u amsterdam/ nismo došli kao par“. Ali je i nada da će se sjediniti sa ljubavnikom iskazana u gradskom prostoru: „znak da sam zapeo o misao/ kako ćemo se ubuduće pojavljivati kao par“. (Pozorišna sezona u beogradu“) Grad je svedočasntvo ljubavi: „predgrađa metropola čuvaju tajne/ neuzvraćenih nežnosti.“ („Boston“)
Motvi kojima se ljubav iskazuje variraju od imenovanja pojedninačinih motiva (alkohol, droga, krevet), do iskazivanjem radnji u kojima lirski junak misli na dragog: „žuljam guzicu/ na betonskoj ploči/ dok kasniš već pola sata“ („Imam lanac prepun limenki i isto toliko pitanja“). Kao izraz muževnosti autor koristi motiv tela ili ožiljke, kojima ukazuje na zrelost lirskog subjekta, koji, sa druge strane, čezne za mlađim ljubavnikom: „uvek sam primećivao dečake čistog lica“ („Srne ne vole ispovednu poeziju“) Prisnost sa ljubavnikom se iskazuje putem ožiljaka: „naučiću te kako se pliva slobodnim stilom/ u najvećem ožiljku na mojoj slepoočnici“.
Bliskost se iskazuje i grubošću dvaju mladića „vučem ga za kosu dok pokazuje zube“. („Iza dragstora“) Ali i pretnjom nasiljem drugim ljudima koji žele da povrede dragog: „danijel i omer su mi obećali/ da će promeniti lični opis/ tipu koji mi pravi probleme“. („Nosimo iste adidas patikekakve ima i mark renton“) Nežnost prema ljubavniku se iskazuje i dodirom njegovih stvari: „dodiruju bele sportske čarape/ koje mirišu na mlade muškarce“. („Mladunci“) Bliskost sa ljubavnikom je izražena i motivom udaljenosti: „koliko treba milisekundi/ da nežnost stigne/ od moskve do beograda“. („Podmoskovske večeri“) Uticaj koji je na lirskog subjekta ostavio ljubavnik naziva „ovaj grad je voda u flaši soka/ ti si aroma koju ne mogu da isperem“. („Kej žrtava racije“)
Opijati su čest motiv kojim se iskazuje povezanost sa drugim: „puši hašiš iz plastične flaše“. („Podmoskovske večeri“) Droge su i način da se lirski subjekat nosi sa svojim preplavljujućim osećanjima: „strah da ne pogrešim ponovo/ ukrotio sam pozamašnom buksnom“. („Šmekeri uvek namignu pri pozdravu“) Ljubavnik iskazuje ljubav pretnjom da će ostaviti lirskog subjekta ako nastavi da koristi opijate: „kad mi je život kroz iglu/ ulazio u telo/ pretio si da će tvoje fotografije biti/ jednino što ostavljaš ovoj jazbini“. („Wojnarowicz“)
Poezija kao iskazivanje potpune bliskosti je prisutna u zbirci: „uz gitaru i flašu rakije/ recitujemo svoje stihove“ („Nosimo iste adidas patikekakve ima i mark renton“) U pesmi „Srne ne vole ispovednu poeziju“ poezija je odraz hrabrosti: „kad prestaneš da se plašiš pesama koje pišem“. Lirski subjekat daruje svoje pesme ljubavniku i nada se da će on da ih ceni: „mislio sam da ćeš pohvaliti moje pesme/ tamo gde je muzika preglasna“ (Dečak koji se opire“) Lirski subjekat u pesmi „Pored tvoje zgrade prolaze pesnici i pesnici“ čita poeziju svom ljubavniku koju naziva “serenada novog doba“. Romantični trenutak pesnik depatetizuje činjenicom da ljubavnik spava u tuđem stanu, te su serenadu slušali njegovi cimeri koji su ga polili vodom: „polivaju me vodom/ zamišljam da je mleko/ sa cimetom i šećerom“.
Muzika osim zajedničkog interesovanja za mladiće ima i značaj koji autor poistovećuje sa značajem poezije „kada kažem rokenrol/ mislim poezija“ (***“kada kažem rok zvezda“). Takođe muzika služi i kao vezivno tkivo: „između dva dzez standarda/ pravimo pauzu za cigaru“. („Nevina pesma“) Ali i kao odustvo povezanosti dvoje ljudi: „prvi put ti neće smetati/ što volimo različitu muziku“. („Da li srne plivaju“)
Najupečatljiviji motiv u zbirci kojem se iskazuje ljubavno osećanje jeste motiv srne. Zbog svog prirodnog roda koji ukazuje na žensko biće, motiv ukazuje na to da je pesma posvećena ženskoj osobi, što nije tačno. Da nije u pitanju ženska osoba vidimo u nazivu pesama i sadržinu pesme koja je ispevana u muškom rodu, kao što je „Srne ne vole ispovednu poeziju: „uvek sam primećivao dečake čistog lica“. Srna kao simbol ljubavi je korišćena ne zbog ženskog roda, već zbog njene prirode, neuhvatljivosti: „dim simulira tvoj oblik/ neuhvatljiv poput srne/ koju juri razoružani muškarac“. („Lov na gradske srne“) Srnom se iskazuje ljubavna žudnja: „niko neće priznati/ kakav im osećaj bude/ srneće noge i pesničke šake“. („Mladunci“) Srna je topos ljubavnog susreta: „saopštićeš mi da si preboleo bivšeg“. („Da li srne plivaju“) Sa druge strane, konzumiranjem srnetine se iskazuje muževnost ljubavnika: „jede srne za doručak“. („Moj dečko“) Isto tako u pesmi “Zabranjeno za vegane i režisere“ mladić lirskog ja je „smrt za srne“: „žvaćeš meso šumske životinje/ preskačem takav obrok“. Opasnost za iskazivanje homoerotske ljubavi u gradu se iskazuje ranjivošću srne: „malo pre svitanja grad postaje mesto/ opasno po srne i jednoroge“ („Na ulicama su zveri“).
Zbirka pesama ovog mladog pesnika nije revolucionarna zbog njegovog otovrenog pevanja o homoerotskoj ljubavi, ali je bez obzira, hrabra i iskrena. Analizirajući motive kojima se iskazuje ljubav mogli smo da uočimo udeo arhetipskih motiva (krevet, grad, droga), ali i motiva koji je karakterističan samo za ovog pesnika (srna). Zbirka je svakako uspela zbog teme i motiva koji su dosledno sprovedeni u slikama grada i urbanih predela u kojem živi lirski subjekat. Ali, nadamo se da ćemo videti više mašte i više odlika koje čine ovog pesnika jedinstvenim.